Najviše razvoda danas nije među mladima: Zašto brakovi pucaju tek posle 50. godine i zašto mnogi tada prvi put počinju da žive
Kažu da je najteže preživeti prve godine braka. Statistika kaže nešto sasvim drugo. Danas se ogroman broj razvoda, čak 40%, događa upravo među parovima koji su zajedno proveli 20, 30 ili čak 40 godina.
Šta se dogodi kada deca odu, posao uspori, a dvoje ljudi ostanu sami sa pitanjem koje su godinama izbegavali: “Da li smo još uvek partneri ili samo navika?”
Pročitajte i ovo: Zašto se ”ona ili ja” ljubavni trougao češće događa?
Zašto se ljudi posle 50. godine odlučuju na razvod? Zašto partneri često tek tada shvate koliko su se udaljili jedno od drugog? Da li je „sedi razvod“ poraz ili hrabrost da se ostatak života konačno živi autentično? Zašto mnogi tek u pedesetim shvate da su godinama živeli pored partnera, a ne sa njim? I zašto sve više žena i muškaraca bira da ostatak života provede iskreno, umesto po navici?
Ako ste ikada pomislili da dugi staž u braku garantuje sreću, ovaj tekst će vas naterati da preispitate mnoga uverenja.
Na prvi pogled deluje nelogično. Dvoje ljudi zajedno su proveli dvadeset, trideset, pa čak i četrdeset godina. Podigli su decu, otplatili stambeni kredit, preživeli finansijske krize, bolesti roditelja, promene poslova i bezbroj životnih oluja. Ako je njihov brak izdržao sve ono što većina smatra najvećim iskušenjima, zašto bi se raspao upravo onda kada bi život konačno trebalo da postane mirniji?
Pročitajte i ovo: Gordijevi čvorovi ljubavi – umete li da se razvežete?
Odgovor krije jedan od najvećih paradoksa savremenih partnerskih odnosa. Brakovi danas sve ređe pucaju zbog velikih drama. Mnogo češće završavaju onda kada nestane potreba da se dvoje ljudi za taj odnos više bore.
Fenomen koji sociolozi nazivaju „sedim razvodom“ (gray divorce) poslednjih dvadesetak godina beleži dramatičan rast širom sveta. U mnogim zapadnim zemljama gotovo 40 odsto svih razvoda odnosi se na parove starije od 50 godina, dok se broj razvoda među osobama starijim od 65 godina udvostručio u odnosu na devedesete godine prošlog veka. I Srbija, iako nema tako detaljnu statistiku, prati sličan društveni obrazac.
Pročitajte i ovo: Razvod – da li je to ono što zaista želim?
Stručnjaci za partnerske odnose smatraju da se ovde ne radi o prolaznom trendu, već o dubokoj promeni načina na koji ljudi danas doživljavaju brak, ljubav, ličnu sreću i sopstveni identitet.
Brak se retko raspadne zbog jednog događaja
Jedna od najvećih zabluda jeste da razvod u poznijim godinama gotovo uvek izazove preljuba ili neka velika kriza. U stvarnosti, terapeuti koji decenijama rade sa bračnim parovima opisuju sasvim drugačiji obrazac.
Brak se najčešće ne završava u trenutku kada neko podnese zahtev za razvod. On se završava mnogo ranije, gotovo neprimetno, u periodu kada partneri prestanu da budu emocionalno zainteresovani jedno za drugo.
Pročitajte i ovo: Usamljenost i samoća – ima li razlike?
Američki psiholog i istraživač partnerskih odnosa dr Džon Gotman, koji je više od četiri decenije proučavao hiljade brakova, smatra da najveći prediktor razvoda nisu svađe, već ono što naziva emocionalnim udaljavanjem i prezirom. Parovi koji se još svađaju često još uvek ulažu energiju u odnos. Mnogo je opasnije kada prestanu da razgovaraju o onome što ih boli.
Pročitajte i ovo: Kojih se žena muškarci plaše? I zašto?
Tada komunikacija postaje isključivo organizaciona. Govori se o računima, kupovini, deci ili unucima, ali više nema razgovora o osećanjima, željama, strahovima i planovima. Ljudi počinju da žive jedni pored drugih, umesto jedni sa drugima.
Posle pedesete prvi put ostajemo sami sa partnerom
Posle pedesete prvi put ostajemo sami sa partneromPsiholozi često ističu da srednje životno doba predstavlja jednu od najvećih razvojnih prekretnica u životu čoveka. Gotovo tri decenije većina ljudi živi po jasno definisanom rasporedu. Školovanje, zaposlenje, brak, podizanje dece, profesionalno napredovanje i briga o roditeljima ostavljaju veoma malo prostora za preispitivanje partnerskog odnosa.
Pročitajte i ovo: Do stvarnog odnosa rušenjem slike idealnog partnera na pijedestalu
Tek kada deca odu od kuće, svakodnevni ritam se menja. Nestaje zajednički roditeljski projekat koji je godinama bio centar porodičnog života. Ono što ostane jesu dve osobe koje ponovo treba da pronađu razlog zbog kojeg žele da provode vreme zajedno.
Pročitajte i ovo: Kako previše jake želje u odnosu postaju prečica do razočarenja
Neki tada otkriju da su tokom svih tih godina uspeli da sačuvaju prijateljstvo, privrženost i međusobno poštovanje. Drugi, međutim, prvi put shvate koliko su se udaljili.
Fenomen poznat kao sindrom praznog gnezda zato nije uzrok razvoda. On samo razotkriva probleme koji su postojali mnogo ranije.
Ljudi više ne računaju da je pedeseta kraj života
Produženje životnog veka promenilo je i način na koji posmatramo brak.
Pre pola veka čovek koji bi ušao u penziju mogao je da očekuje još desetak godina života. Danas osoba od 55 ili 60 godina vrlo često ima ispred sebe još tri decenije aktivnog života.
To menja način razmišljanja.
Pročitajte i ovo: Brak vam je u krizi? Zbog ljubavi ili seksa?
Sve više ljudi postavlja sebi pitanje koje ranije gotovo da nije ni postojalo: Da li želim narednih trideset godina da provedem u odnosu koji me više ne ispunjava?
Psiholozi smatraju da upravo ta promena perspektive predstavlja jedan od ključnih razloga porasta razvoda u drugoj polovini života. Ljudi više ne razmišljaju koliko su godina već uložili u brak, već koliko ih još imaju pred sobom.
Ekonomska nezavisnost žena promenila je pravila igre
Nijedna analiza porasta razvoda među starijim parovima ne može zaobići jednu veliku društvenu promenu.
Današnje žene u pedesetim i šezdesetim godinama mnogo su obrazovanije, finansijski samostalnije i društveno nezavisnije nego njihove majke.
Pročitajte i ovo: Detaljan vodič za zavođenje žena – o čemu treba da vodite računa i šta žene žele
Nekada je ostanak u nesrećnom braku bio pitanje ekonomske sigurnosti. Danas je mnogo češće pitanje ličnog izbora.
To ne znači da žene manje cene brak. Naprotiv. Brojna istraživanja pokazuju da upravo žene češće ulažu emocionalni rad u održavanje partnerskog odnosa. Međutim, kada godinama ne nailaze na uzajamnost, mnogo su spremnije da zaključe da ostatak života žele da provedu drugačije.
Pročitajte i ovo: Zašto žene vole seronje? Evo odgovora!
Terapeuti često primećuju zanimljiv obrazac. Muškarci neretko doživljavaju razvod kao iznenađenje, dok žene imaju osećaj da su partnera godinama upozoravale da nešto nije u redu. Razlika nije u tome što jedni više osećaju od drugih, već u tome što partneri često različito tumače znakove nezadovoljstva.
Usamljenost u braku često boli više od samoće
Jedan od najčešćih razloga zbog kojih ljudi posle pedesete odlaze iz dugogodišnjih brakova nije konflikt, već osećaj duboke emocionalne usamljenosti.
Mnogi partneri godinama funkcionišu kao odličan organizacioni tim. Zajedno rešavaju praktične probleme, dele obaveze i uspešno vode domaćinstvo. Međutim, između njih više nema osećaja da ih druga osoba zaista vidi, razume ili želi da čuje.
Pročitajte i ovo: Može li pravi partner da se sretne u pogrešno vreme?!
Psihološka istraživanja poslednjih godina upravo emocionalnu usamljenost izdvajaju kao jedan od najvećih faktora rizika za depresiju, anksioznost i narušeno fizičko zdravlje u srednjem i starijem životnom dobu. Paradoksalno, čovek može biti mnogo usamljeniji u braku nego kada živi sam.
Pročitajte i ovo: Zavist – emocija sa dva lica – kad tuđi uspeh doživljavaš kao svoj neuspeh
Zbog toga terapeuti često kažu da ljudi ne odlaze iz brakova zato što žele samoću. Odlaze zato što više ne žele da budu usamljeni.
Može li se “sedi razvod” sprečiti?
Većina stručnjaka smatra da odgovor nije u spektakularnim gestovima niti u skupim putovanjima kojima mnogi pokušavaju da “ožive” odnos. Dugovečnost partnerske veze mnogo više zavisi od svakodnevnih sitnica nego od velikih romantičnih trenutaka.
Parovi koji uspevaju da očuvaju bliskost i posle nekoliko decenija imaju jednu zajedničku osobinu: nisu prestali da budu radoznali jedno prema drugom. Oni nastavljaju da razgovaraju, da zajedno uče, da menjaju zajedničke navike i prihvataju činjenicu da se čovek tokom života menja.
Pročitajte i ovo: Kako da zaustavite napad panike – tehnike koje mogu da vam pomognu kada vas uhvati panični napad
Najveća greška jeste verovanje da će ljubav opstati sama od sebe samo zato što je nekada postojala.
Brak nije stanje koje se jednom dostigne. On je proces koji se neprekidno gradi ili polako urušava.
Pročitajte i ovo: Emocionalna previranja i fizičke manifestacije napada panike
Možda upravo zato najveći broj razvoda danas ne dolazi posle prve velike svađe, već posle hiljada dana u kojima partneri jedno drugo više nisu istinski sreli. Posle pedesete godine mnogi prvi put shvate da vreme više nije beskonačan resurs. Upravo tada prestaju da se pitaju koliko dugo su zajedno, a počinju da razmišljaju kako žele da provedu godine koje su ostale. I upravo u tom trenutku neki brakovi pronađu novu snagu, dok drugi, posle decenija tihog udaljavanja, konačno dođu do svog kraja.
