Najveća greška koju žene prave u ljubavi: Psiholozi upozoravaju da sindrom spasiteljke uništava i najjače veze
Žene ne uništavaju veze lošim izborom muškaraca. Uništavaju ih time što odluče da ih spasu.Vide slomljenog čoveka i pomisle da je njihov zadatak da ga sastave.
Vide lenjost, haos, izgovore i crvene zastavice – a onda ih nazovu „potencijalom“. Uvere sebe da je dovoljno njihove ljubavi, strpljenja i snage da taj čovek konačno postane ono što obećava.
I tako, umesto veze, započnu projekat spasavanja.
Zovu ga ljubav.
Pročitajte i ovo: DIRTY TALKING: Lascivno ophođenje u seksu među partnerima (pričaj mi gadosti…)
Psiholozi ga zovu sindrom spasiteljke. A taj sindrom polako ubija i najjače, najpametnije i najuspešnije žene – dok se jednog dana ne probude potpuno ispražnjene, pitajući se kako su dozvolile da njihova ljubav postane jednosmerna ulica ka sopstvenoj propasti.
Na početku sve izgleda plemenito. Žena veruje u njega. Ohrabruje ga. Stoji mu iza leđa. Misli da je dovoljno jaka da podnese njegove padove dok on „radi na sebi“.
Pročitajte i ovo: SEKSUALNI ŽIVOT posle pedesete
Ali pomoć se brzo pretvori u naviku, a navika u teret. Ona postaje njegova majka, terapeutkinja, menadžerka i motivaciona trenerka – sve samo ne ravnopravna partnerka. Organizuje mu život, prašta mu neodgovornost, opravdava lenjost i ubeduje sebe da je „to samo faza“.
Ljubav prestaje da bude odnos između dvoje odraslih ljudi.
Postaje jednostrani rat za ostvarenje tuđeg potencijala – po cenu njenog mira, energije i samopoštovanja.
Ljubavni odnosi retko propadaju zbog jednog velikog događaja. Mnogo češće urušavaju se polako, pod teretom obrazaca koji se ponavljaju iz dana u dan. Jedan od njih stručnjaci za partnerske odnose sve češće izdvajaju kao razlog zbog kojeg mnoge žene, uprkos iskrenim osećanjima i ogromnom ulaganju, ostaju zarobljene u vezama koje ih iscrpljuju.
Reč je o takozvanom sindromu spasiteljke – psihološkom obrascu u kojem ljubav postaje pokušaj da se partner promeni, popravi ili spase od njega samog.
Pročitajte i ovo: Da li bi trebalo da odem ako seks nije dobar?
Na prvi pogled, takvo ponašanje može delovati kao izraz velike empatije i odanosti. Međutim, granica između podrške i preuzimanja odgovornosti za tuđi život vrlo je tanka. Kada partnerove probleme počnemo da doživljavamo kao sopstveni zadatak, odnos gubi ravnotežu. Umesto dvoje odraslih ljudi koji zajedno grade vezu, nastaje dinamika u kojoj jedna osoba neprestano daje, a druga sve više zavisi od toga.
Psihoterapeuti upozoravaju da ovaj obrazac nije nimalo bezazlen. On ne samo da iscrpljuje odnos, već vremenom narušava samopouzdanje, stvara osećaj hroničnog nezadovoljstva i vodi ka emocionalnom sagorevanju.
Kada partner postane životni projekat
Svaka kvalitetna veza podrazumeva međusobnu podršku. Partneri se oslanjaju jedno na drugo kada prolaze kroz teške periode, ohrabruju se i zajedno traže rešenja. Problem nastaje kada podrška preraste u stalnu potrebu da jednog partnera “nosimo” kroz život.
Pročitajte i ovo: Evo 10 najčešćih seksualnih fantazija žena i kako da ih sprovedete u delo
U tom trenutku žena više nije samo partnerka. Ona postaje organizator, motivator, finansijski savetnik, psiholog, ponekad i roditelj odraslom muškarcu. Njegove neispunjene obaveze postaju njena briga, njegovi neuspešni pokušaji njen novi izazov, a njegovi izgovori razlog da još jednom odloži razgovor o stvarnim problemima.
Takva dinamika retko nastaje preko noći. Ona se razvija postepeno, često iz najbolje namere. Želja da pomognemo osobi koju volimo prirodna je i zdrava. Ali kada pomoć postane jedini temelj odnosa, ljubav počinje da liči na misiju spasavanja.
Zašto žene ostaju u toj ulozi?
Jedna od najvećih zabluda jeste da sindrom spasiteljke pogađa isključivo nesigurne žene. Iskustva terapeuta pokazuju upravo suprotno.
Vrlo često je reč o ženama koje su uspešne, obrazovane i odgovorne. Navikle su da rešavaju probleme, da budu oslonac porodici, prijateljima i kolegama. Tokom života razvile su uverenje da njihova vrednost leži u tome koliko mogu da pomognu drugima.
Pročitajte i ovo: Brazil, Španija ili Kolumbija?! Kakav je bonton sa stidnim dlačicama sada? Da li moram sve da skidam?
Takav obrazac neretko nastaje još u detinjstvu. Devojčice koje su rano preuzimale odgovornost za mlađu braću i sestre, bile emocionalna podrška roditeljima ili učile da svoje potrebe stavljaju na poslednje mesto, kao odrasle osobe često nastavljaju da ljubav povezuju sa brigom i žrtvovanjem.
Zbog toga nesvesno biraju partnere kojima je pomoć potrebna. Ne zato što žele komplikovan život, već zato što im je takva uloga poznata.
Zaljubljenost u potencijal
Jedna rečenica često se ponavlja u psihoterapijskim ordinacijama:
“On je divan, samo da još prestane da…”
Prestane da pije.
Prestane da se kocka.
Počne ozbiljnije da radi.
Nauči da pokazuje emocije.
Preuzme odgovornost.
Pročitajte i ovo: Kako da imate orgazam (za žene koje ga nikad nisu imale)
U toj rečenici krije se suština problema. Žena više ne voli muškarca kakav jeste, već verziju njega za koju veruje da će jednog dana postati stvarnost.
Međutim, partner nije zbir svojih mogućnosti, već svojih postupaka. Potencijal može biti inspirativan, ali nije garancija promene. Veza koja se zasniva na očekivanju da će druga osoba jednog dana postati neko drugi počiva na nerealnim temeljima.
Zašto ljubav ne menja ljude?
Romantična kultura decenijama neguje ideju da prava ljubav može sve. Filmovi, serije i romani često prikazuju junakinju koja svojom nežnošću “spašava” emocionalno nedostupnog muškarca i pretvara ga u idealnog partnera.
Stvarni život funkcioniše drugačije.
Promena je moguća samo kada osoba sama preuzme odgovornost za svoje ponašanje. Nijedna količina ljubavi ne može zameniti ličnu odluku da se neko suoči sa sopstvenim problemima.
Pročitajte i ovo: Da li romantični izlasci sa partnerom mogu da pomognu da oživite svoj seksualni život?
Partner može biti podrška. Ne može biti terapija.
Može pružiti razumevanje. Ne može živeti tuđi život.
Kada žena poveruje da je njena dužnost da partnera izvede na pravi put, ona nesvesno preuzima odgovornost koja nikada nije bila njena.
Cena koju plaća spasiteljka
Najveći paradoks ovog obrasca jeste to što žena, pokušavajući da sačuva vezu, polako gubi sebe.
Prijateljstva se zapostavljaju.
Hobiji nestaju.
Planovi se odlažu.
Lične potrebe postaju manje važne od partnerovih problema.
Pročitajte i ovo: Proverite jeste li spremni za seks – Zdrave genitalije = srećan seksualni život
Vremenom dolazi do emocionalnog umora koji psiholozi nazivaju sindromom sagorevanja u odnosima. Osoba više nema snage da ulaže, ali oseća krivicu kada pomisli da ode. Uverenje da će partner bez nje potpuno potonuti postaje lanac koji je drži u vezi mnogo duže nego što bi trebalo.
Istovremeno, druga strana često nema motiv da se menja. Kada neko stalno rešava naše probleme, lako je prepustiti odgovornost drugome.
Kako izgleda zdrava podrška?
Podrška nije isto što i spasavanje.
U zdravom odnosu partneri veruju jedno u drugo, ohrabruju se i pomažu kada naiđu teški periodi. Ali svako ostaje odgovoran za sopstvene izbore, postupke i posledice.
Pročitajte i ovo: Brazil, Španija ili Kolumbija?! Kakav je bonton sa stidnim dlačicama sada? Da li moram sve da skidam?
Emocionalno zreo partner neće očekivati da druga osoba rešava njegove dugove, pronalazi posao, popravlja odnos sa roditeljima ili ga uči osnovama odgovornosti. On će pomoć prihvatiti, ali neće na njoj graditi svoj život.
Upravo u tome leži razlika između partnerskog odnosa i odnosa zavisnosti.
Pitanje koje menja perspektivu
Terapeuti često postavljaju jedno jednostavno pitanje koje mnogim ženama pomogne da sagledaju odnos iz drugog ugla:
“Da li biste izabrali ovog čoveka kada biste sa sigurnošću znali da će za deset godina biti potpuno isti kao danas?”
Pročitajte i ovo: Vaš partner ismeva vaš izraz lica tokom orgazma? Evo kako da to prevaziđete
To pitanje skida veo sa idealizovane slike budućnosti.
Ako je odgovor negativan, možda problem nije u tome što partner još nije spreman za promenu, već u tome što veza počiva na očekivanju koje nikada nije bilo realno.
Ljubav nije rehabilitacioni centar
Jedna od najvažnijih lekcija u partnerskim odnosima jeste prihvatanje da ne možemo živeti tuđi život. Možemo voleti, podržavati, razumeti i ohrabrivati. Ali ne možemo odrastati umesto druge osobe.
Najstabilnije veze nisu one u kojima jedan partner neprestano izvlači drugog iz problema, već one u kojima oboje stoje jedno uz drugo kao ravnopravni saveznici.
Jer ljubav nije dokaz koliko možete da izdržite.
Pročitajte i ovo: Kakav je osećaj orgazma? Kako ga doživljevaju žene a kako muškarci
Niti je nagrada za neprestano žrtvovanje.
Prava ljubav počinje onda kada prestanete da tražite nekoga koga ćete spasavati i počnete da birate partnera koji je spreman da zajedno sa vama gradi odnos zasnovan na poverenju, odgovornosti i međusobnom poštovanju. To možda nije najdramatičnija ljubavna priča, ali je gotovo uvek ona koja ima najveće šanse da potraje.
