Afektivno vezivanje: Kako odnos majke i deteta oblikuje našu sposobnost da volimo
Prva ljubav u životu nije romantična – to je odnos majke i deteta. Način na koji smo bili držani, slušani i voljeni postaje temelj svih naših budućih veza.
Ako danas imate strah od napuštanja ili potrebu za stalnom potvrdom, možda odgovor leži u detinjstvu.
Pročitajte i ovo: Želite život iz bajke? Evo zašto ne uspevate da ga ostvarite!
Razumevanje je prvi korak ka isceljenju.
Prva ljubav u našem životu nema romantičnu muziku u pozadini. Nema vatrometa ni velikih reči. Ima pogled. Dodir. Miris kože. Afektivno vezivanje majke i deteta počinje pre nego što dete progovori, pre nego što razume svet, čak i pre nego što se rodi. To je najtiša i najmoćnija veza koju ćemo ikada imati – i ona nas oblikuje mnogo više nego što želimo da priznamo.
Pročitajte i ovo: Nadrndani muškarci i plačljive žene
U teoriji sve zvuči jednostavno: majka voli dete, dete oseća sigurnost i razvija zdravo samopouzdanje. U praksi, stvari su mnogo složenije. Afektivna povezanost ne znači samo fizičku brigu. To znači emocionalnu dostupnost, prisutnost, toplinu i sposobnost da se prepozna i odgovori na potrebe deteta. Kada beba zaplače, a majka reaguje, u detetovom mozgu se formiraju prvi obrasci poverenja. Kada dete oseća da je viđeno i prihvaćeno, razvija unutrašnji osećaj sigurnosti koji kasnije postaje temelj svih odnosa – partnerskih, prijateljskih, profesionalnih.
Pročitajte i ovo: Ti si ćero tatin sin ili pravda za ćerke
Ali šta se dešava kada majka nije emocionalno dostupna? Kada je iscrpljena, preplavljena sopstvenim traumama, pod pritiskom društva ili jednostavno naučena da emocije drži pod kontrolom? Tada se stvara pukotina. Dete možda ima hranu, odeću i obrazovanje, ali nema emocionalno ogledalo. Odrasta sa osećajem da mora da zasluži ljubav, da bude “dobro”, “tiho”, “uspešno” kako bi dobilo pažnju. Ta rana ne nestaje sa godinama. Ona se transformiše u strah od napuštanja, u preteranu potrebu za potvrdom, u vezivanje za partnere koji ne uzvraćaju istom merom.
Afektivno vezivanje nije bajka o savršenoj majci. Ne postoji idealna majka, ali postoji dovoljno dobra majka – ona koja greši, ali se vraća; koja je umorna, ali pokušava; koja ne zna sve, ali želi da razume. Nauka potvrđuje da rani emocionalni kontakt utiče na razvoj mozga, regulaciju stresa i sposobnost deteta da kasnije upravlja sopstvenim emocijama. Drugim rečima, način na koji nas je majka držala ili nije držala – bukvalno i metaforički – utiče na to kako ćemo držati sebe i druge u odraslom životu.
Pročitajte i ovo: Možemo li da volimo dve osobe u isto vreme?
Provokativna istina je da mnogi odrasli ljudi danas nose nevidljive tragove svog prvog odnosa. Kada kažu da imaju “problem sa vezivanjem”, često ne govore o partnerima, već o detetu u sebi koje nikada nije osetilo potpunu sigurnost. I tu počinje hrabrost: prepoznati da afektivno vezivanje nije sudbina, već obrazac koji može da se razume i menja. Terapija, svesno roditeljstvo, rad na sebi i otvoreni razgovori mogu prekinuti ciklus prenosa emocionalne distance sa generacije na generaciju.
Pročitaj i ovo: Život i partnerski odnos na klackalici – Voli me, ne voli me – i koje tu srećan?!
Majka ne mora da bude savršena da bi dete bilo zdravo, ali mora biti dovoljno prisutna. A dete, čak i kada odraste, ima pravo da preispita, razume i izleči svoj prvi odnos. Afektivno vezivanje majke i deteta nije samo emotivna tema – to je temelj mentalnog zdravlja, ljubavi i sposobnosti da budemo bliski bez straha. Ljubav koja se primi u detinjstvu postaje unutrašnji kompas. A kada tog kompasa nema, vreme je da ga sami izgradimo.
