Koliko košta zlato? Ne ono sa berze. Ne ono u juvelirnici. Već ono oko vrata, pod reflektorima, dok svira himna i ceo svet stoji.
Jer iza suza, zastave i večne slave krije se jedno pitanje koje svi šapuću, a retko ko glasno postavlja: Koliko se zapravo plaća istorija?
Olimpijska medalja je san. Ali san ima cenu. A cifra – zavisi od pasoša.
Koliko zaista vredi olimpijska medalja, uzimajući u obzir novčane nagrade, federalne bonuse i sponzorstva? Evo brojki po zemljama.
Osvajanje medalje na Olimpijskim igrama znači ulazak u istoriju sporta.
To je kulminacija života žrtvovanja, treninga od zore do sumraka, žrtvovanja i žrtvovanja, putovanja i snova negovanih godinama. Ali pored simboličke vrednosti pobede, postoji i veoma konkretno pitanje koje je sve intrigantnije: koliko zaista vredi olimpijska medalja, u ekonomskom smislu?
Odgovor nije jasan. Suprotno uvreženom mišljenju, Međunarodni olimpijski komitet ne plaća direktno sportistima za svaku osvojenu medalju. Novčane nagrade određuju pojedinačne zemlje, preko svojih nacionalnih olimpijskih komiteta, i mogu dramatično da variraju.
Iza podijuma, ukratko, leži svet bonusa, federalnih ugovora, sponzorstava i sportskih politika koje otkrivaju mnogo o tome kako svaka nacija tumači vrednost sporta.
Koliko italijanski sportisti zarađuju za olimpijsku medalju?
Počnimo sa Italijom, koja je postigla istorijske rezultate na nedavnim Igrama. Italijanski olimpijski komitet (CONI) potvrdio je isti nagradni fond za Milano-Kortinu 2026. kao što je imao za Pariz 2024. To znači da će svako ko osvoji medalju na Olimpijskim igrama dobiti bruto nagradu podeljenu na sledeći način: 180.000 evra za zlato, 90.000 evra za srebro i 60.000 evra za bronzu.
Ovo su među najvećim iznosima u Evropi. Međutim, važno je zapamtiti da ove brojke predstavljaju samo deo ukupne zarade. One takođe mogu uključivati bonuse od sportskih saveza, nagrade od vojnih grupa i, pre svega, nove mogućnosti sponzorstva. Vidljivost koja dolazi od osvajanja olimpijske medalje može se pretvoriti u reklamne ugovore, saradnje i kampanje koje značajno utiču na prihod sportiste.
Međutim, ovde se mora razbiti jedan mit: materijalna vrednost same medalje je iznenađujuće niska. Zlatne medalje nisu u potpunosti napravljene od čistog zlata više od jednog veka. Danas su pretežno sastavljene od srebra, sa tankim premazom čistog zlata.
Vrednost metala od kojih su napravljeni je nekoliko hiljada evra, što je znatno manje od novčane nagrade koju dodeljuje država. Upravo njihova simbolička dimenzija ih čini neprocenjivim.
Međunarodno poređenje: ko plaća više (a ko uopšte ne plaća)
Gledajući van granica Italije, razlike postaju sasvim očigledne. Neke zemlje se odlučuju da velikodušno nagrađuju sportiste koji osvoje olimpijsku medalju, dok druge više vole da ulažu u sisteme kontinuirane podrške nego u jednokratne bonuse.
Singapur, na primer, je među nacijama koje dodeljuju najviše nagrade na svetu, sa iznosima koji mogu preći 700.000 dolara za olimpijsku zlatnu medalju. Hong Kong se takođe visoko rangira na međunarodnim rang listama, sa šestocifrenim nagradama. U ovim slučajevima, izbor odražava i strategiju podsticaja i želju da se istakne sportski događaj koji, za zemlje sa manjim delegacijama, predstavlja retku i veoma simboličnu priliku.
U Evropi, brojke su generalno umerenije, ali i dalje značajne. Francuska i Španija nude niže premije od Italije, dok Sjedinjene Američke Države tradicionalno nude niže premije od nekih azijskih zemalja, ali su se nedavno pojavili novi modeli finansijske podrške koji uključuju privatna sredstva namenjena olimpijskim i paraolimpijskim sportistima.
Zatim, tu su zemlje poput Ujedinjenog Kraljevstva, Norveške i Švedske koje nemaju direktno povezane nagrade sa olimpijskim medaljama. U ovim sistemima, finansijska podrška dolazi u obliku federalnih stipendija, grantova i višegodišnjih programa finansiranja. Ideja je da se obezbedi stabilnost za sportiste tokom celog olimpijskog ciklusa, a ne samo kada stignu do podijuma.
Zanimljiv aspekt se tiče rodne ravnopravnosti. U zemljama koje priznaju novčane bonuse, muškarci i žene uglavnom dobijaju istu nagradu za istu medalju i disciplinu. Međutim, razlike se mogu pojaviti indirektno kroz tržište sponzorstava, gde medijska vidljivost i dalje igra odlučujuću ulogu.
Na kraju krajeva, ekonomska vrednost olimpijske medalje govori mnogo više od cifre na čeku. Ona govori o sportskoj politici, javnim investicijama, nacionalnoj kulturi i koliko se pobeda smatra kolektivnim blagom.
Za sportiste, ono što ostaje iznad svega je priznanje izvanrednog putovanja. Ali poznavanje konkretne vrednosti tog trenutka na podijumu dodaje još jedan deo priči koja, svake četiri godine, drži svet na ivici.
