Nisu se razišli zbog ruža. Ni zbog večere. Ni zbog poklona koji je bio „premali“.
Razišli su se jer je Dan zaljubljenih uradio ono što najbolje zna – ogolio stvarnost. Jer ako se ljubav ne vidi onda kada bi trebalo da bude najglasnija, šta ostaje kad se srca spakuju, a praznik prođe?
Ne lomi veze 14. februar. On samo pokaže gde su već bile napukle.
Pročitajte i ovo: Seks i hrana – šta jesti, a šta nikako ne, ako hoćete da imate dobar seks
Na prvi pogled zvuči paradoksalno: dan posvećen ljubavi često bude uvod u raskid. Dok se izlozi još nisu ispraznili od crvenih srca, a Instagram puni fotografijama večera uz sveće, mnogi parovi upravo tada stavljaju tačku. Ne tokom Dana zaljubljenih, ne dramatično pred desert, već tiho – odmah posle. Zašto?
Pročitajte i ovo: Neodoljiva privlačnost nedovršenih odnosa
Iskreno, Dan zaljubljenih nije uzrok raskida. On je samo reflektor. Praznik koji ne stvara probleme, već ih osvetljava do te mere da ih više nije moguće ignorisati.
U savremenim vezama, 14. februar funkcioniše kao emocionalni stres-test. To je dan kada se očekivanja sudare sa realnošću. Kada se sabira ko je koliko uložio, ko je šta zaboravio, ko se potrudio, a ko „nije takav tip“. I upravo tu počinje pucanje iluzija.
Pročitajte i ovo: Zašto ostavljamo one koje volimo?
Mnogi parovi u Dan zaljubljenih ulaze sa tihom nadom da će taj dan popraviti ono što mesecima ne funkcioniše. Da će večera, poklon ili romantični gest nadoknaditi nedostatak pažnje, bliskosti ili komunikacije. Kada se to ne desi, razočaranje više nema gde da se sakrije. Praznik prođe, a problem ostane – samo ogoljeniji nego pre.
Pročitajte i ovo: Muškarci danas postaju ugrožena vrsta – kako da to promenimo?
Posebno su ranjivi odnosi u kojima već postoji neravnoteža ulaganja. Jedan partner očekuje znak da je važan, drugi praznik doživljava kao nametnutu obavezu. Ta razlika u doživljaju ljubavi postaje bolno očigledna baš tog dana. Nije problem u cveću koje nije kupljeno, već u poruci koju ono nosi: „Ne vidim te onako kako ti vidiš mene.“
Dan zaljubljenih često razotkrije i razliku u emotivnoj zrelosti. Dok jedan partner vidi praznik kao simbol pažnje i zajedništva, drugi ga minimizira, ismeva ili ignoriše. To nije pitanje romantike, već sposobnosti da se uđe u emotivni svet druge osobe. Kada ta sposobnost izostane, raskid postaje logičan nastavak.
Pročitajte i ovo: Kako dolazi do devijacije energije kod depresivnih stanja?
Tu je i fenomen „poslednje šanse“. Mnogi nesvesno tretiraju Dan zaljubljenih kao završni ispit veze. Ako se ni tada ne osete viđeno, voljeno i važno – odluka se donosi. Ne impulsivno, već kao rezultat dugog unutrašnjeg procesa koji je samo dobio potvrdu.
Pročitajte i ovo: Važno je samo dobro se udati!
Ironično, raskidi posle Dana zaljubljenih često su najmirniji. Nema više potrebe za objašnjenjima, jer odgovor je već dat – kroz tišinu, izostanak truda ili prazne gestove. Ljubav se tada ne gubi naglo; ona se samo konačno priznaje kao nešto što više ne postoji u obliku u kojem je potrebna.
Važno je reći i ovo: raskid posle praznika ne znači neuspeh. Naprotiv, često znači jasnoću. Dan zaljubljenih razotkriva ne samo kako volimo, već i koliko smo spremni da budemo prisutni. Kada ta prisutnost izostane, odlazak postaje čin samopoštovanja, a ne poraz.
Pročitajte i ovo: Kako emocije utiču na stvaranje bolesti?
Brutalno iskrena Sito&Rešeto istina glasi: parovi se ne razilaze zbog Dana zaljubljenih. Razilaze se jer praznik skine ružičaste naočare i pokaže ono što je tu već dugo – razliku između želje da se voli i stvarne sposobnosti da se to pokaže. A kada se ta razlika jednom jasno vidi, nema povratka na staro.
