Sve je više dokaza da se raspoloženje ne stvara samo u glavi, već i duboko u telu – tačnije, u crevima.
Fermentisana hrana, nekada smatrana skromnim dodatkom ishrani, danas se sve češće povezuje sa boljim mentalnim zdravljem, stabilnijim emocijama i smanjenim osećajem stresa.
Creva i mozak su direktno povezani
Naša creva i mozak stalno komuniciraju putem tzv. osovine creva–mozak. Čak 90% serotonina (hormona dobrog raspoloženja) ne proizvodi se u mozgu, već u digestivnom sistemu.
Ako su creva u disbalansu – često su i emocije.
Razlog za to leži u tzv. osovini creva–mozak, složenom komunikacionom sistemu koji povezuje digestivni i nervni sistem.
Naučna istraživanja pokazuju da se čak 90 odsto serotonina, neurotransmitera zaslužnog za dobro raspoloženje, proizvodi u crevima.
Kada je crevna mikrobiota u disbalansu, taj proces je otežan, što može da se odrazi na emocije, energiju i otpornost na stres.
Fermentisana hrana poput jogurta, kefira, kiselog kupusa, kimčija, misa i kombuhe sadrži žive korisne bakterije koje obnavljaju crevnu floru.
Manje upale = stabilnije raspoloženje
Hronične upale u telu povezane su sa depresijom, anksioznošću i mentalnim umorom.
Fermentisana hrana pomaže u smanjenju sistemske upale, što se često oseća kao: više energije, manje nervoze, stabilnije emocije.
One ne samo da poboljšavaju varenje, već utiču i na proizvodnju neurotransmitera poput serotonina i GABA-e, supstance poznate po svom umirujućem dejstvu.
Zbog toga se kod ljudi koji redovno konzumiraju fermentisanu hranu često primećuje manja nervoza, bolja koncentracija i stabilnije raspoloženje.
Fermentisana hrana hrani „dobre bakterije“
Fermentisana hrana (jogurt, kefir, kiseli kupus, kimči, miso, kombuha…) sadrži probiotike – žive korisne bakterije koje:
smanjuju upalne procese u telu, jačaju crevnu barijeru, poboljšavaju proizvodnju neurotransmitera (serotonin, GABA)
GABA je posebno važna jer deluje smirujuće i smanjuje anksioznost.
Još jedan važan faktor je upala. Hronični, tihi upalni procesi u organizmu danas se dovode u vezu sa depresijom i anksioznošću. Fermentisana hrana pomaže u smanjenju tih upala, jača crevnu barijeru i time indirektno utiče na mentalnu ravnotežu.
Ipak, stručnjaci upozoravaju da fermentisana hrana nije čudotvorno rešenje.
Ona ne zamenjuje terapiju niti rešava emocionalne probleme preko noći, ali može biti snažan saveznik u očuvanju mentalnog zdravlja.
Najbolje rezultate daje kao deo uravnoteženog načina života koji uključuje kvalitetan san, kretanje i brigu o sebi.
U vremenu kada se sve više govori o važnosti mentalnog zdravlja, možda je odgovor jednostavniji nego što mislimo – ponekad počinje već u tanjiru.
Fermentisana hrana ne „popravlja raspoloženje preko noći“, ali postavlja temelje za emocionalnu stabilnost.
Kada su creva nahranjena – mozak diše lakše.
Bolja regulacija stresa
Zdrava crevna flora utiče na kortizol – hormon stresa.
Kada su creva uravnotežena, organizam lakše „gasi alarm“ i vraća se u stanje smirenosti.
