Zima ne oprašta — ali pametno pripremljena bašta uvek preživi.
Mraz ne uništava samo listove, već i snove o prolećnom rascvetavanju. Zato štitimo koren, unosimo osetljive biljke i stvaramo mali zeleni svet koji diše čak i kada temperatura padne ispod nule. Bašta ti uvek vrati — ali samo ako joj daš pravu zimsku negu.
Pročitajte i ovo: Baštovanstvo kao mindfulness – kako zemlja leči dušu
Zima u bašti ne počinje kada padne sneg, već onda kada se prve temperature spuste ispod nule. To je trenutak kada mnoge biljke ulaze u stres, koren gubi vlagu, a tkiva postaju krta i osetljiva.
Upravo zato ozbiljni baštovani nikada ne čekaju „pravi minus“, već kreću sa zaštitom biljaka u trenutku kada noći postanu hladnije. Jedan od najefikasnijih načina da se koren sačuva od izmrzavanja jeste debeli sloj malča.
Pročitajte i ovo: BOŽUR – cveće koje cveta kao duša žene
Kompost, lišće ili slama postavljeni oko korenovog vrata deluju kao prirodni jorgan, čuvajući toplinu koja se tokom dana akumulirala u zemlji. Malč sprečava nagle temperaturne skokove, a time i pucanje korena, što je jedan od najčešćih zimskih problema.
Biljke koje dolaze iz toplijih krajeva vaše bašte moraju u kuću pre prvog ozbiljnog mraza. Tu spadaju agrumi, fikusi, masline u saksiji, hibiskus i oleander.
Pročitajte i ovo: KALIKANTUS, vrtna lepotica koja miriše na prolećne snove i izgleda kao vino u cvetu
Greška koju mnogi prave jeste da biljke naglo unose iz hladnog dvorišta u toplo kupatilo ili dnevnu sobu, što izaziva šok i opadanje listova. Važno je obezbediti period postepenog privikavanja, pa ih dan ili dva držati u hladnijoj prostoriji pre nego što potpuno pređu unutra.
Spoljašnje biljke koje ostaju napolju treba zaštititi disajnim materijalima poput agrotekstila ili jute. Folije i plastike su privlačne jer deluju toplo, ali zapravo zadržavaju vlagu, pa biljka može da se „skuva“ tokom sunčanog dana.
Pročitajte i ovo: KLEMATIS – Cvetna diva među penjačicama koja krade šou cele bašte
Najbolja zaštita je ona koja omogućava vazduhu da cirkuliše, ali zadržava toplotu u mikroklimi oko biljke. Zimsko zalivanje je takođe presudno — suvo zemljište smrzava se brže od vlažnog, pa povremeno zalivanje tokom toplijih dana pomaže korenu da preživi.
Iskusni baštovani znaju da zima nije vreme za odustajanje, već za pametnu negu. Kada proleće stigne, razlika između zaštićene i zanemarene bašte biće vidljiva na prvi pogled: jedna će izroniti sveža, budna i spremna za rast, a druga će brojati štetu.
