Ulazim u Šibenik kroz uske ulice koje se uvijaju kao tajni hodnici prošlih vekova.
Kamen pod mojim nogama je hladan, ali živ; svaki korak odjekuje pričom o ljudima koji su ovde hodali pre mene. Zidovi kuća su visoki, blizu, i čini se da me gledaju dok prolazim, kao da žele da podelim svoju tišinu. Sunce još nežno greje, vetar nosi miris mora i borova, a grad je tih — gotovo samo moj.
Pročitajte i ovo: 21 putovanje na koje treba da odete u životu da biste mogli da kažete da ste ”videli svet”
Katedrala sv. Jakova izranja iz svetlosti kao da me zove. Podignem glavu i gledam isklesane figure na njenim zidovima; čini se da me svaka posmatra, da šapuće svoju priču. Ulazim unutra i tišina me obavija; svetlost kroz vitraže pleše po kamenim klupama, i u tom trenutku osećam mir koji je star koliko i grad sam.
Pročitajte i ovo: Za žene koje ne traže izgovore, već užitke: Dobro došle u Toskanu
Kroz kaldrmisane ulice penjem se ka tvrđavi sv. Mihovila. Stepenice me vode sve više, dok se grad širi ispod mene kao minijaturna mreža života i svetlosti. Vetar rasplita moju kosu i nosi sa sobom miris borova sa obale. Pogled sa tvrđave je hipnotišući — more se prostire u beskraj, zalazak sunca boji horizont u vatrene nijanse, a ja stojim tu i osećam kako grad i ja dišemo u istom ritmu.
Pročitajte i ovo: U zemlji svetlosti i tišine – Pulja, Italija bez filtera
Dok lutam dalje, kroz uličice i prolaze, susrećem stare zidine i male trgove skrivene od pogleda. Svaki kamen, svaka vrata, svaki prozor ima priču; osluškujem ih dok se sunčeva svetlost polako spušta i boji fasade toplim tonovima. Svuda oko mene je tišina, prožeta šaptom prošlosti i šumom mora.
Pročitajte i ovo: Venecija iza kulisa: Grad ljubavi i tajni adresa
Na kraju, dolazim do kanala sv. Ante. More je mirno, odbija svetlost zalaska, a vetar nosi so i miris dalmatinskih borova. Stojim na obali, osećam kamen pod stopalima, gledam daljinu ka tvrđavi sv. Nikole, i pomišljam kako grad čuva svoje tajne — a ja sam deo njih, makar na trenutak.
Pročitajte i ovo: Skrivena Kordoba: Tajna lica jednog od najčarobnijih gradova Andaluzije
Šibenik u oktobru je više od grada. On je osećaj: mir, tišina, toplina kamena, dah prošlih vekova i boja zalaska sunca. Grad koji ne priča glasno, ali ti se uvuče u srce i ostaje zauvek.
