Srce mi je ostalo u Helsinkiju…
U najmodernijoj biblioteci Evrope, gde sve izgleda kao da pripada 22. veku – mir, svetlost, tišina i ljudi koji žive kulturu svakim dahom.
Pročitajte i ovo: Lošinj, najmirisnije ostrvo Jadranskog mora
Ovde svi dišu sporije, pažljivije, s poštovanjem. Neko šije, neko svira, neko piše – svi stvaraju. A s terase pogled na grad oduzima dah. To nije samo biblioteka, to je srce Helsinkija.
Danas mi je na umu biblioteka u Helsinkiju – arhitektonsko čudo i najmodernija biblioteka u Evropi. Spektakularna građevina, još spektakularnija atmosfera. Dah mi je zastao onog trenutka kad sam je ugledala.
Pročitajte i ovo: Ako te uhvati pljusak u Rimu, nemoj da bežiš – idi u Panteon
Kada sam zakoračila unutra, imala sam osećaj da sam teleportovana u neki distopijski film, u drugu dimenziju, daleku od sveta koji poznajem. Sve je izgledalo kao da pripada 22. veku – čudesno, mirno, spokojno, a istovremeno privlačno na onaj neodoljiv način koji te mami da ostaneš zauvek.
Pročitajte i ovo: KAZERTA, tajna palata juga – gde Italija šapuće o luksuzu, vrtovima i izgubljenom raju
Domaći i turisti se ovde stapaju u jedno. Neko čita novine i pijucka kafu. Neko štampa plakat. Za šivaćom mašinom sedi žena i kroji budućnost svojih ideja. U jednoj od brojnih kabina vodi se intervju – možda podcast, možda radio ili TV emisija. U drugoj, momak svira gitaru. U desnom uglu – dečje igralište, puno mališana koji se igraju bez galame, bez vike roditelja.
Pročitajte i ovo: Skrivena Kordoba: Tajna lica jednog od najčarobnijih gradova Andaluzije
Nema onog poznatog “Marko, nemoj tamo!” ili “Ilija, obuj se!” – ovde vlada mir, a opet svi paze na svoju decu. U restoranu dole upravo traje čas kuvanja i degustacija mirisnog jela. Nekoliko stolova dalje, desetine ljudi igra šah. Sa gornje terase pruža se nezaboravan pogled – od monumentalne Finlandije do Parlamenta.
Pročitajte i ovo: Agios Nikolaos: Skriveni grčki dragulj među maslinjacima Sitonije
Nižu se divne fasade, a trg prelazi uredna povorka patki, kao da znaju pravila saobraćaja, pa mirno odlaze ka jezeru.
Život teče svojim tihim tokom, a ja, iako ne želim, moram dalje. Čeka me brod, a još toliko toga imam da vidim u Helsinkiju. Ostalo mi je srce tamo – među tihim šapatom knjiga, mirisom kafe i pogledom sa terase.
