Postoje godine koje u velikim istorijskim pregledima prođu gotovo neprimećeno, bez podebljanih datuma i crvenih podvlačenja.
A ipak, u privatnim biografijama čitavih generacija one ostaju kao prelomne tačke, kao unutrašnji kontinenti sećanja. Za Miljenka Jergovića to je 1983. godina – vreme koje u kolektivnoj svesti bivše Jugoslavije stoji između, ali u ličnoj memoriji pulsira kao celina.
Roman „1983. – istorija iz ugla onih koji je ne pišu“ nije knjiga o velikim događajima, već o onim tihim, svakodnevnim, o sazrevanju u zemlji koja je i sama bila u produženom detinjstvu, nesvesna da joj se kraj približava. To je priča o vremenu između Titove smrti i sarajevske Olimpijade, između panka i Bajaginog prvog albuma, između košarkaških prvenstava, obavezne vojske i listanja Kišove „Enciklopedije mrtvih“. Jergović piše o trenutku kada se još uvek verovalo da sve ima vremena, iako je vreme već počelo da ubrzava.
Sastavljena od trideset tri fragmenta sećanja, ova knjiga ne pokušava da rekonstruiše prošlost, već da pokaže kako se ona pamti. Kroz mirise, zvuke, glasove sa radija, sitne porodične rituale, školske hodnike i tihe unutrašnje lomove, autor gradi mapu sveta koji više ne postoji. Ne idealizuje ga, ali mu daje ono što istorija često uskraćuje – ljudsku dimenziju.
Za čitaoce koji su tu godinu proživeli, „1983.“ deluje kao emotivni okidač. To je knjiga koja priziva snegove koji su trajali duže nego danas, muziku koja se slušala sa kaseta, osećaj da je svet manji, ali smisleniji. Za one rođene kasnije, ona je precizna i nežna mapa jednog izgubljenog prostora, vodič kroz mentalitet, vrednosti i tišine generacija koje nisu stigle da se oproste sa zemljom u kojoj su odrasle.
Jergovićev stil je prepoznatljiv: topao, ironičan, melanholičan, duboko ljudski. On ne piše sa distance, već iznutra, iz sopstvenog iskustva, ali bez sentimentalnosti. Njegova 1983. nije nostalgična razglednica, već ogledalo u kojem se vidi kako lična istorija nastaje tamo gde zvanična nikada nije gledala.
Miljenko Jergović, rođen 1966. u Sarajevu, jedan je od najvažnijih pisaca savremene književnosti na našem jeziku. Njegova karijera obuhvata poeziju, kratku priču, romane i publicistiku, a dela su mu prevedena na više od dvadeset jezika. Od „Sarajevskog Marlboroa“, preko „Rute Tannenbaum“, „Dvori od oraha“ i „Roda“, Jergović se uporno bavi temama identiteta, sećanja, porodičnih i kolektivnih trauma, uvek iz ugla običnog čoveka.
U „1983.“ taj fokus dolazi do punog izražaja. Ovo nije knjiga o Jugoslaviji kao ideji, već o Jugoslaviji kao svakodnevici. O zemlji koja se još nije raspala, ali je već počela da puca po šavovima. O ljudima koji to nisu znali – ili nisu želeli da znaju.
Zato je „1983.“ knjiga koja se ne čita brzo. Ona se prepoznaje. Ona ostaje. I podseća da istoriju ne čine samo ratovi, datumi i odluke moćnih, već i oni tihi životi koji su u jednom trenutku poverovali da imaju budućnost.
Knjiga je dostupna u knjižarama Bookastore u Beogradu, kao i putem sajta, po promotivnoj ceni, a uskoro i u drugim knjižarama širom Srbije.
