Mnogi se pitaju kako da znaju je li osoba sa kojom su – ta, ona prava.

U promišljanje nad tom dilemom dolaze zbog toga što aktuelna partnerska priča ne nalikuje onoj davno napisanoj, formiranoj na temelju očekivanja proisteklih iz porodičnih, ali i medijskih i drugih uticaja, koji su okruživali i slali poruku o tome šta prava ljubav jeste i kako treba da izgleda.

Marina Drobnjaković, dipl. psihološkinja i psihoterapijska savetnica

Sa druge strane, mnogi imaju istu vrstu dileme usled nepoznavanja vlastitih potreba i očekivanja od partnerskog odnosa. Još uvek ne znaju šta traže, te time ni kako i gde to da pronađu. U oba slučaja, osoba, pre svega, nije u vezi sa sobom, a onda ni sa partnerom.

Sretala sam parove koji su, vođeni istom dilemom i pitanjem „Postoji li bolji/a?”, donosili odluku da se razdvoje na neko vreme. Nakon perioda razdvojenosti, vratili su se jedni drugima. Neki, jer su shvatili da je partner od koga su se razdvojili najbolji za njih, a neki, jer partnera boljeg od ostavljenog nisu pronašli. Razlika je velika i veoma značajna.

Prihvatljivija od traganja za novim i nepoznatim, možda i nepostojećim. Pojavi se tada stotinu katastrofičnih „Šta ako…?” i donese se odluka da se bude gde se već jeste, na mestu koje je poznato i upoznato, udobno i u svojoj neudobnosti i načinu na koji pritiska i ograničava.

Ipak i srećom, vođeni i motivisani strahom ne možemo funkcionisati dobro i neograničeno dugo negirati postojanje problema. Strah, ali i sva druga neprijatna osećanja, ostavljaju alarm u nama uključenim i čekaju da se konačno probudimo i pokrenemo na promenu.

Photo by Courtney Clayton on Unsplash

Ako, pak, jedna osoba iznova i iznova odlazi od druge, svog emotivnog partnera, iznova joj se i vraća. Ali i odlazi. Razmišljajući o tome, neki bi rekli da odlasci govore glasnije od povrataka. Da je od činjenice da se neko iznova vraća važnije to što iznova pronalazi razlog da ode.

Neki drugi bi na isti obrazac gledali sasvim drugačije, rekli bi da nešto znači to što se osoba koja odlazi iznova vraća onoj koju ostavlja. I jedni i drugi su u pravu, jer imamo pravo na to da na život gledamo onako kako želimo, da ga shvatamo u skladu sa sobom.

Međutim, dati obrazac u partnerskom odnosu govori nekoliko stvari. Osoba koja iznova odlazi, to radi iz određenih razloga. Može se raditi, ali i ne mora, o njenom nezadovoljstvu odnosom iz kojeg izlazi i kojem se, uprkos nezadovoljstvu, vraća. Činjenica da to može da radi govori u prilog tome da za to ima dozvolu onog drugog, osobe koja je iznova i bez izuzetka dočekuje i prihvata. I oprašta joj.

Photo by Allef Vinicius on Unsplash

Mogli bismo sada da razmislimo i o tome šta svaka od osoba dobija, a šta gubi, ostajanjem u ovakvom odnosu. I da li partner, koji čeka da se onaj drugi vrati, svakim njegovim vraćanjem pobeđuje, ili biva poražen?

Možda i lojalnošću i zahvalnošću na partneru koji je za nas uvek i uprkos svemu što činimo – tu. Onaj koji odlazi, možda, ne zastane da se zapita želi li zaista da se vrati osobi kojoj može da se vrati uvek i bez obzira na sve. Može li istinski da voli osobu koja sebe ne voli dovoljno. Osobu koja ne ume da se zauzme za sebe, kaže ne i postavi granice.

Photo by Jonas Weckschmied on Unsplash

Prema drugom ne možemo da se ophodimo onako kako nam drugi ne dozvoljava da se ophodimo. Kao što, sa druge strane, strpljenje, poverenje i ljubav drugog, u nekom trenutku, možemo početi da zloupotrebljavamo, jer nam on to dozvoljava. U situaciji o kojoj pišem, obe osobe osećaju strah (od nepoznatog, novog, neizvesnog, nepredvidivog…) ali i nesigurnost (u sebe).

Uporno ponavljamo ono za šta u datom trenutku jedino znamo, ono sa čim nikako ne uspevamo da izađemo na kraj. Shvatamo da smo u problemu osvešćivanjem činjenice da ponavljanje određenog obrasca čini da patimo, trpimo i osećamo nezadovoljstvo. Osvešćivanjem rastrzanosti između oslanjanja na jedino moguće i poznato (a neudobno) i želje za adekvatnijim i konstruktivnijim odgovaranjem na vlastitu životnu stvarnost.

Photo by Timo Stern on Unsplash

Ako ste u periodu preispitivanja zadovoljstva kvalitetom svog života, partnerske ili prijateljskih veza, posla koji radite ili načina na koji provodite svoje slobodno vreme i pitate se može li i postoji li bolje – znajte da sigurno postoji i može.

Znajte i da, pre svega, od vas zavisi hoćete li imati i živeti bolji život. Ako želite i verujete da možete i zaslužujete bolje, otvorite vrata koja do sada niste i krenite u susret boljem. Tražite ga dok ga ne prepoznate i osetite kao bolje i pravo, ono što je nedostajalo da budete sigurni i znate. I ne dajte se obeshrabriti prvom preprekom na koju naiđete.

Kretanje putem životne promene ume da bude ili se učini teškim, ali nije samo to. Ono je, pre svega, prilika za povezivanje sa sobom i upoznavanje sebe, prilika za rast i postajanje boljim.

Photo by Nathan McBride on Unsplash

Ako se, pak, radi o tome da sreću u partnerstvu sa drugim sve manje i ređe osećate, što je više tražite – zastanite i razmislite kako to da je tako.

Imate li, možda, sve što ste oduvek želeli da imate, a da toga niste svesni? Uzimate li zdravo za gotovo svoje razloge za sreću? Podrazumevate li ih? Zaboravljate li da zahvaljujete na njima? Šta to, zapravo, želite da pronađete tražeći sreću u odnosu sa drugim? Šta za vas znači biti emotivno ispunjen, srećan? Kako to partnerska sreća izgleda i oseća se? Hoćete li znati da je prepoznate, kada je osetite? Šta vas sprečava da je osetite sada, u vezi u kojoj aktuelno jeste?

Sito&Rešeto newsletter
Nedeljni pregled najinteresantnijih tekstova sa Vašeg omiljenog portala.

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here