U jednom od nedavnih izdanja emisije Ljubav i moda gostovala je jedna naša spisateljica i TV autorka, koja je, govoreći o muškarcima, ljubavi i tome šta za njih predstavlja pritisak kada je o partnerskim odnosima reč, rekla da se „najbolje udaju udate žene koje idu iz braka u brak, dok slobodne devojke nikako ne mogu da nađu momka.“

Govoreći o tome, rekla je da će žena muškarca najbolje zainteresovati za sebe ako mu kaže da ima partnera, time će ga navesti na trud i osvajanje. Ako se, pak, postavi tako da odmah želi da zna kuda njihova veza vodi i šta će sa njima biti, to će ga odbiti.
Marina Drobnjaković, dipl. psiholog i psihoterapijski savetnik

 

Stvoriće mu pritisak, kako je rekla. Slušajući je, razmišljala sam o tome što govori, shvatajući da će me inspirisati za pisanje današnje kolumne.

I muškarci i žene ka suprotnom (ili istom) polu idu unapred znajući šta u datom periodu (ili trenutku) od partnerstva žele, jesu li u potrebi za kompletnim partnerskim odnosom ili relacijom koja isključuje neku od komponenti. Znajući to unapred, kreću u potragu za osobom koja želi isto i sa kojom željeno mogu da ostvare i uživaju. Ne opredeljuju se za vrstu odnosa po sretanju konkretne osobe, već za odgovarajućom osobom tragaju nakon što spoznaju kakav odnos žele.

Međutim, za razliku od žena, muškarci su po tom pitanju značajno sigurniji i izričitiji.

Muškarcu se neće dogoditi da uđe u odnos kakav nije želeo, ni planirao, pa da se muči, trpi i u njemu ostaje nadajući se da će nekada, u nekom trenutku neodgovarajući odnos postati onakav kakav mu je potreban. Muškarac ne bira da sebi komplikuje život na taj način. On zna šta želi i ide ka tome, nepokolebljivo.

Photo by Becca Tapert on Unsplash

Onog koji zna šta od partnerstva aktuelno želi ne možete zbuniti, niti ga navesti da poveruje da zapravo želi nešto što ne želi, ali ne zna da želi.

Muškarci obično biraju željeno ili više i bolje od toga, za razliku od mnogih žena koje, iako jednako unapred znaju šta žele i traže, na to neretko zaboravljaju i biraju da pristaju na odnos koji je manje od željenog (i samo je seks, na primer) nadajući se da će nekada, u nekom trenutku postati više od toga, ono što se zapravo želelo i tražilo.

Mnoge podstiče podatak da je konkretna osoba nedostupna, zauzeta, „zabranjena“. To je činjenica.

Međutim, u tom slučaju radi se, pre svega, o potrebi osobe da dokazuje i potvrđuje svoju sposobnost da osvoji i zavede, bude interesantnija i „preotme“. Takva zainteresovanost za drugog nije stvarna ni suštinska, nema veze sa onim što druga osoba jeste, koliko ima veze sa njenim emotivnim statusom, činjenicom da je u vezi ili braku i da je kao takva „izazov“.

Photo by Carly Rae Hobbins on Unsplash

Sve je više devojaka i žena koje su u vezama za koje ne znaju jesu li veze ili nisu.

U odnosima su koje ne znaju kako da zovu, ne znaju šta (za onog drugog) odnos predstavlja, da li sa partnerom napreduju i kuda idu, šta njihov odnos (ne)će postati te jesu li dovoljno dugo čekale da neželjeno postane željeno.

Te žene odlažu osvešćivanje činjenice da (jako) dobra veza ne počinje (jako) loše. Takođe, nekim je čudom sve više devojaka i žena koje misle da je u muško – ženskim odnosima sve na njima, od toga da muškarcu stave do znanja da su zainteresovane za njega, a onda mu i priđu (u slučaju da on ne shvati njene sasvim jasne poglede ili šta već), preko toga da ga „ne pritiskaju” prerano sa željama, očekivanjima i „ozbiljnim” pitanjima (pitanje o prirodi odnosa na njegovom početku jedno je od „ozbiljnih”, na primer) do toga da daju sve od sebe da željenog muškarca osvoje i kraj sebe zadrže, nakon čega će, naivno misle, pošto ga najzad „dobiju za sebe” situaciju i odnos snaga okrenuti u svoju korist.

Photo by Uroš Jovičić on Unsplash

U svemu tome, na muškarcu je samo da uživa u trudu devojke ili žene kraj sebe. I da se oseća posebno i obožavano.

Radeći sa parovima, sretala sam se sa onima kod kojih je na ženama bilo sve – da razumeju, vole, dopuštaju, budu strpljive i tolerantne, brižne, odgovorne i zrele za oboje. Te su se žene beskrajno trudile oko svojih muškaraca, ne ostavljajući im ni prostora, ni vremena za reciprocitet. Davale su sve od sebe da za njih stvore potrebno i željeno, udobno i odgovarajuće. Prestajale su sa onim što njihovim muškarcima nije odgovaralo ili im je smetalo, ljutilo ih je ili „pritiskalo”.

I čekale su da oni shvate i spoznaju da su savršene za njih, da bi bez njih bili ništa i da je vreme da počnu da im zahvaljuju na svemu što osećaju i rade. Parovi koji funkcionišu na taj način mogu da opstanu zajedno prilično dugo, sve dok on ne shvati da mu je dosadilo ili ga guši sve što ona radi za ili zbog njega.

Photo by Dung Anh on Unsplash

A dešava se da mu dosadi ili postane previše. Kao što se dešava i da on shvati da je za njega najbolje da ostane sa ženom koja ga toliko voli, sve za njega radi i sve mu oprašta, iako mu je dosadilo ili mu je previše. Tako bira sigurnost i mogućnost da se uvek i posle svega vrati, jer zna da može i sme. Ona bira da sačeka da on shvati šta ima, „iako ne zaslužuje”.

Koji se to muškarci boje razgovora o budućnosti odnosa i tome je li odnos u kojem su sa vama veza ili nešto manje od toga?!

Oni koji o budućnosti ne misle, niti je planiraju. Oni koji sebe u budućnosti ne vide sa vama. Oni za koje je budućnost predaleka apstrakcija, za razliku od sadašnjosti za koju žele da bude neopterećujuća i laka što je duže moguće. Oni koji ne mogu, ne žele ili ne planiraju da se vezuju. Za sada ili neograničeno dugo.

Photo by Almos Bechtold on Unsplash

Kada je pravo vreme za razgovor o očekivanjima od partnerskog odnosa?

Uvek. Još bolje, sada. Nikada nije prerano, ali se može dogoditi da bude prekasno. Može se dogoditi da date sve od svoje volje, energije i emocija i da potom shvatite da je bilo zalud, da niste uspeli u željenom, da ga niste privoleli i naveli na to da vas zavoli.

Ako želite emotivnu vezu, tražite onog i budite sa onim koji želi isto što i vi. Nemojte gubiti sebe, a ni vreme pristajanjem na veze sa onima koji žele drugačije ili manje.

Nemojte misliti da ćete sačekati na njihovo predomišljanje ili istinsko osvešćivanje. Nemojte misliti ni da je potrebno da ćutite i strpite se, da se udaljite ili sasvim odustanete od sebe, da sačekate pogodan trenutak za običan, najnormalniji razgovor o potrebnom i željenom. Nemojte verovati da je poželjno da igrate igrice i taktizirate, još manje verujte u to da je ljubav igra u kojoj je potrebno pobediti. Pobeđujete svaki put kada izaberete dobro za sebe, ono pravo. Ne zaboravite to!

Sito&Rešeto newsletter
Nedeljni pregled najinteresantnijih tekstova sa Vašeg omiljenog portala.

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here