Znate one parove koji su se toliko sljubili, postali „Mi“ i ulaskom u vezu izgubili „Ja“?!

Znam da znate i sigurna sam da vam idu na živce. „Mi smatramo, mi mislimo da je za naše dete najbolje… Dođi kod nas na kavu. Hoćeš s nama na izlet? Ići će i moj muž s nama…“.

Irena Jurjević, savetnica iz Gestalt psihoterapije i osnivač Centra uspeha

Kad u vezi zanemarimo svoje interese, hobije, prijatelje i druženja, i kad nam sav izvor zabave, topline, „sigurnosti“ postane ta jedna osoba, naš partner – stavljamo se u opasnu situaciju da nam bivanje u vezi postaje jedina opcija.

Ako nam se dogodi prekid tog odnosa, ostajemo sami i goli pred velikim Ničim. A to je zastrašujuće. Kad nam je partner jedini izvor uživanja, zabave, ispunjenja i utehe – mi smo ovisni o njemu. Jer, ne daj Bože ostati bez njega, ostajemo sami na brisanom prostoru. Ovo je izazov svim parovima.

I znate ono kad vam se ne da da izađete s prijateljem ili prijateljicom, jer je napolju kiša, a vi ste se fino ušuškali na kauču pored svog partnera?

Koliko puta ste prijateljici koja je single i zove vas u bioskop rekli (lagali) da nemate vremena jer treba da dete stavite na spavanje ili mali ima temperaturu, ili ovo ili ono? A istina je da ste svoju dnevnu dozu potrebe za druženjem, ljubavlju i pažnjom zadovoljili sa svojim suprugom, pa vam ne treba ona.

Photo by Henri Pham on Unsplash

Budimo iskreni, svi to stalno radimo. Veza, brak postaje SVE. Izvor sveg zadovoljstva. I u redu je – nekad. Radila sam s puno ljudi, ponajviše žena koje su se našle u užasu života. Nakon višegodišnje veze ili braka ostale su potpuno same, bez prijatelja, bez ikakve ideje što vole da rade, šta žele od života (osim da imaju partnera), bez ideje ko su one uopšte. Boje se vikenda i samoće, i još više boje se bolne praznine koju osećaju kad više nema „njihove polovine“.

I tako sljubljeni s partnerom prestajete da budete jedinka, jedinstveni entitet, postajete polovina, „bolja“ ili manje bolja.

I okupani srećom i osećajem ispunjenja, to je trenutak kad ste započeli da kreirate Opasnost za svoju vezu. Vremenom oba partnera polako gube svoj jedinstveni identitet. Fokus sopstvenih interesa, zanimanja i aktivnosti koje ste imali nekad prebacuje se isključivo na vezu. I sve je u redu ako imate balans, malo veza, malo ljudi i aktivnosti izvan veze. Ali, najčešće veza/brak preuzme dominaciju. „Ja“ postaje „Mi“ – i uvalili ste se u lažnu sigurnost, koja će vas nakon dosta meseci ili godina dovesti u neminovnu krizu, i moguće do onoga čega se najviše bojite – odvajanja od partnera i suočavanja samih sa sobom.

Photo by Sabina Ciesielska on Unsplash

Ovo su reči (uverenja) nekih mojih klijenata:

  • „Kad nisam u vezi osećam se manje vredno, onda sam nekako na nižem nivou.“
  • „Neću da mu (prijatelju) smetam. On ima svoj život, porodicu i to. Ja sam mu nezanimljiv, jer sam sam.“

Kad je Mi postalo važnije od Ja?

Kad sam bila dete, tamo negde do svoje dvanaeste godine – ja sam bila Ja. Imala sam porodicu, prijatelje, igranje, dvorišta, more, događaje, simpatije i antipatije, obaveze i vražju školu. Moj doživljaj stvarnosti bio je: Ja i elementi sveta oko mene s kojima sam u interakciji. Osećala sam se kao osoba, jedinka, Irena – kakva god, ali cela.

Ulaskom u pubertet odjednom je svima oko mene postalo važno da imaju dečka ili devojku; ko je s kim, ko se kome sviđa. U srednjoj školi veće face su bile one cure koje su u vezi. Najednom smo svi počeli da se trudimo da imamo nekog i zaljubimo se. Nama curama to je postalo centar svemira, sve ostalo postalo je manje važno.

Ne znam otkud je to došlo (hormoni i društvo, valjda), ali sve smo bile lagano zavidne onima koje su „s Njim“, još pogotovo ako je „Taj“ glavni faca u gradu. Odjednom sam i ja počela loše da se osećam jer sam „sama“, iako mi je bilo sasvim prijatno i dobro da budem sama i nije mi to moje stanje bilo baš jasno. Kao da sam odjednom upala u neka drugačija pravila života. Od tad do danas, svugde oko mene glasno ili jedva čujno vrišti da je biti „samac, solo“ jadno, manje vredno.

Reč samac u našem društvu izaziva sažaljenje. Kao da je biti individua nešto loše, a „normalno“ je biti deo para.

  • Ako sam samo deo (polovina) para, znači da je moje postojanje samo deo nekakve celine?
  • To onda podrazumeva da kad nemam drugu polovinu, ostajem samo pola čoveka?

Mi smo rođeni i živimo kao jedinke, a biti u paru znači provoditi vreme uz nekog, živeti pored nekog.

Panika od mogućeg napuštanja

Kad jedan partner oseti manjak sigurnosti u vezi (najčešće onda kad drugi pokaže više interesa za svojim prostorom) u panici počne da zahteva ili moli za više pažnje i time gubi na svojoj uzbudljivosti i privlačnosti. Tu se krug zatvara i kreću problemi. Ako u nekom razdoblju veze počnete da se osećate jako sigurni (da će tako uvek i ostati), znajte da u pozadini čuči opasnost koja tu sliku može da sruši.

Ekstremni, ali ne tako retki primer ovoga je Carrie, iz „Seks i grada“, u situaciji kad se odrekla čitavog svog života i karijere da bi otišla da živi u Pariz s Aleksandrom Petrovskim. Znate onu scenu u kojoj je odustala od žurke posvećenoj njoj i njenoj knjizi kako bi bila uz Aleksandra na otvaranju njegove izložbe? Odrekla se sebe kako bi sačuvala vezu. Sva sreća da je na kraju pronašla svoju Carrie ogrlicu – simbol svog identiteta.

Ako želite da sačuvate Sebe

Nekako sam sigurna da sve ovo već znate. Ali, isto tako znam da nam je svima s vremena na vreme potreban podsetnik:

  • Radite stvari na svoj način. Napišite popis stvari koje radite baš na vaš način.
  • Investirajte vreme i druge resurse u sebe i svoje strasti.
  • Idite na sastanak sami sa sobom. Provodite neko vreme u svojim omiljenim aktivnostima. Izađite sami.
  • Neka su vam prijatelji uvek blizu i investirajte u svoje odnose.
  • Ostanite u kontaktu s porodicom. Koliko god vaša porodica bila čudna ili teška, vaša je. Uvek će vas podsetiti na ono kakvi ste bili pre ulaska u vezu.
  • Budite s osobom koja vas prihvata, a ne s onom koja neprestano želi da vas promeni i koja želi da se odreknete svog identiteta ili interesa.

Onaj ko vas stvarno voli – voli vas, ono što jeste i uvek će želeti da budete svoji.

***

Ukoliko želite da kontaktirate Irenu Jurjević radi psihoterapeutskog savetovanja, preko Skajpa i video poziva, obratite joj se na email adresu irena@centaruspjeha.com

Sito&Rešeto newsletter
Nedeljni pregled najinteresantnijih tekstova sa Vašeg omiljenog portala.

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here