Moj joga put je počeo posle prvog porođaja koji je bio veoma težak. Za taj se porođaj nisam nešto posebno pripremala, osim što sam dobila 30 kilograma, ali takva priprema mi nikako nije pomogla!

Ipak, nakon takvog traumatičnog porođaja shvatila sam da je ženi neophodna priprema za taj značajan događaj.

Nije samo za mene bio težak porođaj, bio je težak i za moga sina, naime, u dva navrata doktori su ga nakon rođenja oživljavali, zato sam ga i nazvala Lav – rekla je joga učiteljica Ana Plisnić u razgovoru sa Marinom Jablanov za Dnevnik. Znanje i iskustvo koje je stekla vežbajući jogu posle operacije, tokom druge trudnoće i posle porođaja, pohađajući kurseve i radionice prenatal joge, masaže za bebe, sada deli s trudnicama, mamama i bebama na časovima joge „Hipokrat” joga studiju.

Photo by Marcos Moraes on Unsplash

Da li ste posle tog traumatičnog porođaja tražili krivca?

– Kada sam se vratila kući mama mi je rekla „dete moje, ti si jedna sitna žena, pa zar nije bilo lakše da se porodiš carskim rezom“. Ali doktori nisu znali kako sam ja izgledala pre, oni su mene videli kao jednu krupnu ženu od metar i osamdeset i mislili su da će sve ići lako. Nisam razmišljala o tome da li su pogrešili, ili da li su mogli drugačije, nego, šta sam ja mogla učiniti da se bolje pripremim. Svi znamo da postoje žene koje se jako lako porode, ali postoje žene, poput mene, kojima je potrebna priprema, no do momenta samog porođaja mi ne znamo da li ćemo se lako poroditi ili ne. To naročito važi za prvorotke.

Photo by Jared Rice on Unsplash

Da li ste se bavili sportom?

– Pre tog porođaja nisam se bavila sportom. Bila sam mršava i mislila sam, ma super ja izgledam, nije mi potrebno da trčim ili da se bavim sportom! Ipak, volim da ronim i jedrim. Moj suprug je sportista, a ja sam više okrenuta umetnosti, naime, završila sam književnost i sviram čelo.

Photo by Nik MacMillan on Unsplash

Da li ste posle mogli da mirno uživate u roditeljstvu?

– Posle nekoliko meseci terapije i za bebu i za mene, shvatila sam da i dalje imam zdravstvenih problema, mada lekari u početku nisu shvatali o čemu se radi. Godinu dana nakon porođaja sam išla na operaciju kolena. Uzrok je bila velika oscilacija u težini, prvo sam se tokom trudnoće veoma ugojila, da bih posle 9 meseci izgubila 32 kilograma. Osim toga i traumatični porođaj je „pomogao“ da telo na kolenu počne da proizvodi vezivno tkivo koje se moralo odstraniti. Posle sam išla na fizikalnu terapiju i tamo su mi preporučili jogu. Tako sam počela da vežbam.

Koliko vam je joga pomogla?

– Puno mi je pomogla i vratila me u normalu. Mislila sam da više neću imati dece, jer ne želim da ponovo kroz prođem kroz takvu traumu, a s druge strane potičem iz velike porodice – imam sestru i tri brata i znam koliko je to bogatstvo, pa sam poželela da i moje dete ima tu sreću. Joga mi je toliko pomogla da sam bila spremna i fizički i mentalno. Joga je za mene jedno najlepše putovanje na koje sam krenula, jer me je potpuno promenila, jer je to bilo putovanje ka unutra, ka sebi. Tako da sam tada svom suprugu rekla da sam potpuno spremna za drugu trudnoću i da želim da moj Lav ima brata ili sestru i da želim da to bude prirodan porođaj. Mogu reći da mi je joga osvestila koju snagu nosim u sebi kao žena.

Da li ste imali učitelja ili ste vežbali sami?

– Posle terapije sam vežbala aštanga jogu, no moj suprug je sportista i često smo se selili i bili u inostranstvu, pa sam tamo išla na razne kurseve i radionice, ali najviše sam vežbala sama. Kada sam ostala trudna, počela sam da vežbam prenatal jogu svakoga dana oko sat i po. Htela sam da se što bolje pripremim i da prevaziđem strah od porođaja. Taj drugi porođaj je bio potpuno drugačiji i mogu da kažem da mi je to najintimnije iskustvo koje sam doživela u životu.

Photo by William Farlow on Unsplash

Koliko vežbanje joge može pomoći trudnicama?

– Postoje joga vežbe koje su dobre za trudnice, a postoje i položaji koji mogu olakšati sam porođaj. Za trudnice koje vežbaju ti položaji nisu naporni ni neugodni, dok za one koje ne vežbaju mogu biti dodatan napor, što svakako nije potrebno. No, osim ovih vežbi koje pomažu trudnicama, sa budućim mamama radim i teoretski deo, da bi razumele šta im se u telu dešava u raznim fazama porođaja, ali i da znaju kako da sebi pomognu jer postoji mnogo načina da se olakša i ubrza porođaj.

Photo by Farsai C. on Unsplash

Koliko su vam u tome pomogle obuke na koje ste išli?

– Naravno i sama sam prošla razne obuke da to mogu bolje da prenesem, ali definitivno da me je vlastito iskustvo najviše obogatilo i izgradilo. Kada porodilja ima znanje kako porođaj protiče, onda ona zna šta joj se dešava u telu i shodno tome kako da reaguje u određenim situacijama. Htela bih napomenuti da se svaka žena uz pomoć joge može pripremiti za porođaj, pa čak i one trudnice koje imaju rizične trudnoće (pogotovo one!). Budući da su takve trudnoće vrlo stresne za trudnicu, za njih je priprema, po mom mišljenju, neophodna.

Photo by Dave Contreras on Unsplash

Da li radite pranajamu, jer poznavanje tehnike disanja olakšava porođaj?

– Radimo i pranajamu, radimo meditacije, vizualizacije, fokus, vokalizaciju, relaksaciju; upoznajem ih s raznim tehnikama koje pomažu da porođaj bude brži i lakši. No s trudnicama se vežba za sve vrste porođaja: naravno, naglasak je na prirodnom porođaju, ali pripremam trudnice i za porođaj sa indukcijom, porođaj sa epiduralnom anestezijom, ali radim pripremu i za carski rez. Kad je žena upoznata i pripremljena za sve situacije, onda joj je mnogo lakše. Ostaje smirena i staložena, što je jako bitno, jer je važno i kako sarađuje i sluša uputstva babica i lekara.

Photo by Patrick Hendry on Unsplash

Osim časova joge za trudnice, vi držite i časove joge za mlade mame. Šta vas je na to inspirisalo?

– Posle porođaja željno sam iščekivala kada ću ponovo početi da vežbam, jer sam se bolje osećala, ali mi nije lako bilo da nađem vremena za to. Naime, u prvim mesecima sam kao i druge mame dojila dete na svaka 3 sata. Jednog dana sam odlučila da stavim svoju Laricu na joga-prostirku i vežbam dok je ona pored mene. Shvatila sam da je vreme koje provedem s mojom ćerkicom na toj prostirci najintenzivniji deo dana koji provodimo zajedno. Moram reći da mada provodimo sa svojim bebama 24 sata, mi ipak nismo toliko posvećeni samo njima, jer nešto radimo, kuvamo, spremamo… Jako smo malo prisutni. Taj visoki nivo prisutnosti kada smo zajedno ne osećaju samo mame, već i njihove bebe!

Photo by Matthew Kane on Unsplash

Da li je tako i na vašim časovima za mame i bebe?

– Sve se mame plaše da im bebice ne plaču kada dođu, ali taj strah je bezrazložan, jer dete oseća smirenost mame, koja umirujuće utiče i na bebu. Dete prepoznaje tu vibraciju. Zato pozivam mame da dođu i da se same uvere. Možda joga promeni i njihov život kao što je promenila moj. Želim da kažem da su mi moja deca, Lav i Lara, totalno promenili život i da su me naučili ko sam ja. Pomogli su mi da bolje upoznam sebe. Mi stalno imamo taj osećaj da moramo nešto našu decu da naučimo i uvek im govorimo vi trebate da nas slušate. Mislim da je to potpuno pogrešno, jer sam se uverila da su naša deca i naši učitelji i da mi trebamo njih da slušamo i da će nam oni najviše reći o nama samima. Oni su naša ogledala, jer tako lako vidimo šta su oni naučili od nas.

Photo by Marion Michele on Unsplash

Svi koji vežbaju jogu kažu da ih ona menja na bolje. Šta je vama ta promena donela?

– Najveći uvid u sebe kroz jogu sam dobila tako što sam shvatila da moram da preuzmem odgovornost za sebe, za svoj život. Naučila sam i da su naša deca najbolji jogini, najbolji učitelji, zato što ona žive u sadašnjem trenutku, ona se ne pitaju šta je bilo juče, niti su opterećena šta će biti sutra. Ona nisu pod stresom, jedini stres koji osećaju je naš stres, oni osećaju tu našu vibraciju. Veoma je bitno da svaka osoba radi na sebi, a pogotovo roditelji, jer to je najveće bogatstvo koje mogu ponuditi svojoj deci. Mi smo svi uslovljeni obrascima ponašanja koje smo sakupili u najranijim godinama našeg odrastanja, a retko ko toga je svestan, jer se najčešće tog perioda u životu i ne sećamo. Upravo mi je joga pomogla da osvestim taj deo sebe i da korigujem neželjene reakcije i ponašanje. Osećam da mi je taj momenat u životu bio velika prekretnica na bolje, kako za mene lično, tako i za moju okolinu. Mogu reći da kad se dogodila transformacija u meni, da se i svet promenio malo na bolje. Verovatno je to jedini način da se desi promena, da krenemo od sebe.

Sito&Rešeto newsletter
Nedeljni pregled najinteresantnijih tekstova sa Vašeg omiljenog portala.

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here